Sjajan tekst gospodine Dimitrijeviću, ali, nedostaje ono glavno. Osvrt na sadašnje stanje u SPC i stvarni odnos "crkvenog vrha" prema Justinovom delu. Na istom Saboru na kojem su ga kanonizovali, licemerno odstreliše njegovog najboljeg učenika, vladiku Artemija!
I, tako, krenuli smo putem suprotnim od Justinovog.
Preporuke:
0
0
2
četvrtak, 20 maj 2010 16:13
Zoran Tucaković
Setimo se samo kako je Ava Justin poučio neznajše, koji su hteli da od Rastka Nemanjića oduzmu sve što je obeležje Svetog Save:
Tako radeći, skoro svi naši istoričari, na čelu sa Stanojem Stanojevićem, Androm Gavrilovićem, Milošem Crnjanskim, daju nam mrtvu shemu ličnosti i rada Svetoga Save. U samoj stvari kod njih i nema Svetoga Save, jer se njima hoće Rastko i Sava, samo bez Hrista. A Sveti Sava bez Gospoda Hrista, to je najuvredljivija besmislica srpske istorijske nauke. Ta u čemu je glavna sila i moć, glavna svesila i svemoć Svetoga Save? Jedino i samo u čudesnom i čudotvornom Gospodu Hristu, večno živom i životvornom Bogočoveku. Bez Hrista, Rastko bi zauvek octao Rastko, i nikad ne bi postao i ostao Sveti Sava, sveta i besmrtna savest srpskoga naroda.
ŽITIJA SVETIH - ŽITIJE PREPODOBNOG I BOGONOSNOG OCA NAŠEG SAVE, prvog Arhiepiskopa Srpskog
Ne bih se složio sa hipergeneralizacijom kojoj je pribegao poštovani Vladimir Dimitrijević, da su "Srbi skloni da svojim zaslužnim ljudima pevaju posmrtne pohvale i zidaju spomenike samo da bi brže zaboravili njihove poruke i zavete". Osim što u sebi ima suštinsku protivrečnost, ova tvrdnja pre dolikuje "drugosrbijancima" nego onom ko ukazuje na njihova nepočinstva. U svemu ostalom, posebno sa aspekta narušavanja osnovnih moralnih postulata u nečemu što sebe naziva "Evropska unija", članak zavređuje svaku pažnju. Iako se "transparentno" ne pokazuje veza između pojmova Logos i Istina, čitajući Dimitrijevićevo štivo, možemo se približiti promišljanju ovih pojmova i njihove međusobne veze, na način kako je to sagledao Sveti Justin Ćelijski.
Preporuke:
0
0
3
četvrtak, 20 maj 2010 16:24
Branislav
Kako to ide jedno s drugim Slobodan Milosevic i vladika Artemije. Strategija i teologija.
Preporuke:
0
0
4
četvrtak, 20 maj 2010 16:46
sergios
Odlican tekst,cestitam.Apostolsko delo oca Justina je ono sto je potrebno Srpstvu da bi se vratilo pravoslavlju i zaustavilu na putu u propast.Gde se nalazi sila i spas Srpstva znali su dobro svi nasi neprijatelji.Otud slicnost u odnosu prema crkvi kod Turaka,latina,fasista,komunista,evroatlantista...Lomaca,
kama,masmediji,svi su u istoj sluzbi prilagodjeni epohi.
Odgovornost za opstanak pravoslavlja nije samo na jerarsima vec na svakom krstenom pojedincu,mi smo ti koji treba da pruzimo otpor i uzdignemo barjak svetosavlja,svako od nas pojedinacno.
Preporuke:
0
0
5
četvrtak, 20 maj 2010 16:55
Teodor
" Nedavno je u Kanadi kardinal Levada, šef Kongregacije za doktrinu vere, izjavio da je cilj ekumenizma povratak svih hrišćana Rimu ".
Pošto veći deo Jerarhije Srpske crkve više ne skriva svoje težnje ka istom cilju (pročitajte ponovo intervju sa vladikom Lavrentijem), pitanje svih pitanja verujućeg naroda je: šta sad? Lako je onima kojima je taj cilj po volji (Svjatejšem g. Manojlu, Misliocu i inim). Šta da radimo mi, koji se ne odričemo zaveta naših starih? Kojim putem da krenemo mi, koji se grozimo i same pomisli na uniju: u katakombe (gde su), u zilote (ko su), u Ruse (čiji su)- kuda, gde, kako?
Preporuke:
0
0
6
četvrtak, 20 maj 2010 18:43
Goran Jevtović
@ Branislav
Kako to ide jedno s drugim Slobodan Milosevic i vladika Artemije. Strategija i teologija.
Uvaženi Branislave, evidentno je da je pitanje upućeno meni. Odgovor - može da ide. Itekako, naravno uz određena argumentovana obrazloženja.
Bog koji je sve nas stvorio dao nam je dušu ali i razum. E, sad, od naše volje i duha kojim smo ispunjeni (neki Svetim Duhom, neki "nju ejdž" duhom, neki duhom neprijatelja Božjeg, znamo koji je), zavisi kako ćemo rasuđivati i donositi zaključke. Hoćemo li biti istinoljubivi, pravdoljubivi, rodoljubivi, realni, tolerantni, ili nešto suprotno navedenom, na nama samima je.
I da zaključim, pljujući po Miloševiću a pogotovu posle 10, 20 godina i 4 godine od njegove smrti, čineći to sa tankim ili nikakvim argumentima, nećemo sebi pomoći. Naprotiv, naši neprijatelji to obilato koriste i na tome zidaju svoju platformu daljeg razbijanja Srbije.
Primer - predsednik Tadić je više puta govorio u Savetu bezbednosti OUN "braneći" Kosovo. Kako je to činio? Pored birokratskih floskula i fraza, uvek je naglašavao "zlodela Miloševićevog režima 90-tih"!!!! Pazite, čak ni Haški tribunal nije uspeo da to dokaže do sada. U to vreme proces "šestorici" je tek počinjao.
I šta onda očekivati od tzv. međunarodne zajednice, one iste koja nas je raznizala na sastavne delove razbijanjem SERJ (srpskog etničkog prostora), sankcijama, iscrpljivanjem, brutalnom i zločinačkom agresijom???!!!
Kako mislite da se odbranimo optužujući sami sebe za ono što se nije dogodilo?!
To što je recimo Tadić "naumio" nije čak ni logički moguće! Dakle, predsedniče, ako priznaješ da je na nekom prostoru "tvoj narod" počinio zločin, nemoj da očekuješ da ćeš sačuvati isti.
Toliko o "zdravom razumu" koji će nam doći glave. Samo je razum po Bogu ili od Boga, stvarni razum! E, baš o tome je pisao Ava Justin, baš kao i Sveti Vladika Nikolaj.
Teodor
" Nedavno je u Kanadi kardinal Levada, šef Kongregacije za doktrinu vere, izjavio da je cilj ekumenizma povratak svih hrišćana Rimu ".
Pošto veći deo Jerarhije Srpske crkve više ne skriva svoje težnje ka istom cilju (pročitajte ponovo intervju sa vladikom Lavrentijem), pitanje svih pitanja verujućeg naroda je: šta sad? Lako je onima kojima je taj cilj po volji (Svjatejšem g. Manojlu, Misliocu i inim). Šta da radimo mi, koji se ne odričemo zaveta naših starih? Kojim putem da krenemo mi, koji se grozimo i same pomisli na uniju: u katakombe (gde su), u zilote (ko su), u Ruse (čiji su)- kuda, gde, kako?
Ja bih rekao da treba strpljivo čekati ako bude Božija volja da se nešto promeni promeniće se, ako ne onda po dopuštenju Božijem SPC će se ujediniti sa Rimom.(Čitaj prikloniti papi). Iako smo svedoci u poslednje vreme mnogih anomalija koje se javaju u SPC, još nije vreme za katakombe, zilote još gore, ili Rusiju nepotrebno. Sve dok SPC jeste nevesta Hristova ne treba pomišljati o odlaženju iz nje. S obzirom da znamo već po nastojanju najvećeg dela klira SPC da se zbliži sa Rimom, da je krajnja granica unija sa Rimom koja ne sme da se pređe, to je jedino vredno odvajanja od SPC, jer ako SPC uđe u uniju to će biti definitivno kraj. Tada je bolje ne ići više u takvu crkvu nego moliti se Bogu kući. Možda se formira neka Srpska Zagranična Crkva što neće biti loše. Masovni progon i odlazak u katakombe je zabluda, a Rusija ništa toliko značajano nego recimo Gruzija, Rumunija...kao da se i tamo ne može desiti ovo što se dešava kod nas.
Preporuke:
0
0
9
petak, 21 maj 2010 09:58
b.s.
Ako nas Evropsko jednoumlje, odnosno maloumlje vodi ka ''jedna država, jedna vera, jedna moneta''...itd, negirajući Božanski princip različitosti, jer Gospod je sve stvorio različitim, onda moramo da se spremamo na put velikog trpljenja i podvižništva. Ne znamo kako će to izgledati.
Ako vladike prihvate uniju sa Vatikanom, za par decenija naši potomci će biti hrvati. Unija je prva faza u prihvatanju katoličanstva. Šta ćemo onda sa mučenicima Jasenovačkim, sa Vladikom Platonom Banjalučkim, sa vladikom Petrom Zimonjićem, sa svim stradalim od ustaškog noža koji su pribrojani Saboru Svetih? Šta ćemo sa pokojnim Patrijarhom Pavlom? hoćemo li biti dostojni njegove molitve pred Prestolom Svevišnjeg.
Gospod nam je pokazao da se na naš narod izlila Njegova Milost u vreme sveopšteg svetskog juriša na Srbe, darujući nam Svetog Patrijarha.
Ako je Sveti Vladika Nikolaj bio u Dahauu zajedno sa Patrijarhom Gavrilom Dožićem, hoćemo li mi kao duhovni potomci odbiti takvu žrtvu?
Pravedni Jov je svojoj ženi rekao:''Dobra primasmo iz ruke Gospodnje, a zla zar nećemo?
Kako bi rekao naš seoski paroh:''Pazite šta radite, blagoslov Gospodnji se teško stiče, a lako gubi.''
Preporuke:
0
0
10
petak, 21 maj 2010 11:42
Olivera Petrović
Začudio me je izraz u tekstu "konfiniran u manastiru Ćelije". Postoji srpska reč - "zatočen" u manastiru. Gospodin Dimitrijević vrlo dobro piše za srpske čitaoce ali ne znam koliko je onih koji se ne bi zamislili nad ovom reči. (Još nisam pročitala ceo tekst ali nadam se da je ovo jedina primedba koju mogu da imam.)
.jpg)
I, tako, krenuli smo putem suprotnim od Justinovog.
ŽITIJA SVETIH - ŽITIJE PREPODOBNOG I BOGONOSNOG OCA NAŠEG SAVE, prvog Arhiepiskopa Srpskog
Ne bih se složio sa hipergeneralizacijom kojoj je pribegao poštovani Vladimir Dimitrijević, da su "Srbi skloni da svojim zaslužnim ljudima pevaju posmrtne pohvale i zidaju spomenike samo da bi brže zaboravili njihove poruke i zavete". Osim što u sebi ima suštinsku protivrečnost, ova tvrdnja pre dolikuje "drugosrbijancima" nego onom ko ukazuje na njihova nepočinstva. U svemu ostalom, posebno sa aspekta narušavanja osnovnih moralnih postulata u nečemu što sebe naziva "Evropska unija", članak zavređuje svaku pažnju. Iako se "transparentno" ne pokazuje veza između pojmova Logos i Istina, čitajući Dimitrijevićevo štivo, možemo se približiti promišljanju ovih pojmova i njihove međusobne veze, na način kako je to sagledao Sveti Justin Ćelijski.
kama,masmediji,svi su u istoj sluzbi prilagodjeni epohi.
Odgovornost za opstanak pravoslavlja nije samo na jerarsima vec na svakom krstenom pojedincu,mi smo ti koji treba da pruzimo otpor i uzdignemo barjak svetosavlja,svako od nas pojedinacno.
Pošto veći deo Jerarhije Srpske crkve više ne skriva svoje težnje ka istom cilju (pročitajte ponovo intervju sa vladikom Lavrentijem), pitanje svih pitanja verujućeg naroda je: šta sad? Lako je onima kojima je taj cilj po volji (Svjatejšem g. Manojlu, Misliocu i inim). Šta da radimo mi, koji se ne odričemo zaveta naših starih? Kojim putem da krenemo mi, koji se grozimo i same pomisli na uniju: u katakombe (gde su), u zilote (ko su), u Ruse (čiji su)- kuda, gde, kako?
Uvaženi Branislave, evidentno je da je pitanje upućeno meni. Odgovor - može da ide. Itekako, naravno uz određena argumentovana obrazloženja.
Bog koji je sve nas stvorio dao nam je dušu ali i razum. E, sad, od naše volje i duha kojim smo ispunjeni (neki Svetim Duhom, neki "nju ejdž" duhom, neki duhom neprijatelja Božjeg, znamo koji je), zavisi kako ćemo rasuđivati i donositi zaključke. Hoćemo li biti istinoljubivi, pravdoljubivi, rodoljubivi, realni, tolerantni, ili nešto suprotno navedenom, na nama samima je.
I da zaključim, pljujući po Miloševiću a pogotovu posle 10, 20 godina i 4 godine od njegove smrti, čineći to sa tankim ili nikakvim argumentima, nećemo sebi pomoći. Naprotiv, naši neprijatelji to obilato koriste i na tome zidaju svoju platformu daljeg razbijanja Srbije.
Primer - predsednik Tadić je više puta govorio u Savetu bezbednosti OUN "braneći" Kosovo. Kako je to činio? Pored birokratskih floskula i fraza, uvek je naglašavao "zlodela Miloševićevog režima 90-tih"!!!! Pazite, čak ni Haški tribunal nije uspeo da to dokaže do sada. U to vreme proces "šestorici" je tek počinjao.
I šta onda očekivati od tzv. međunarodne zajednice, one iste koja nas je raznizala na sastavne delove razbijanjem SERJ (srpskog etničkog prostora), sankcijama, iscrpljivanjem, brutalnom i zločinačkom agresijom???!!!
Kako mislite da se odbranimo optužujući sami sebe za ono što se nije dogodilo?!
To što je recimo Tadić "naumio" nije čak ni logički moguće! Dakle, predsedniče, ako priznaješ da je na nekom prostoru "tvoj narod" počinio zločin, nemoj da očekuješ da ćeš sačuvati isti.
Toliko o "zdravom razumu" koji će nam doći glave. Samo je razum po Bogu ili od Boga, stvarni razum! E, baš o tome je pisao Ava Justin, baš kao i Sveti Vladika Nikolaj.
Pozdrav.
http://www.bastabalkana.com/2009/10/irski-referendum-ne-pa-da-evropski-humanisticki-progres/
" Nedavno je u Kanadi kardinal Levada, šef Kongregacije za doktrinu vere, izjavio da je cilj ekumenizma povratak svih hrišćana Rimu ".
Pošto veći deo Jerarhije Srpske crkve više ne skriva svoje težnje ka istom cilju (pročitajte ponovo intervju sa vladikom Lavrentijem), pitanje svih pitanja verujućeg naroda je: šta sad? Lako je onima kojima je taj cilj po volji (Svjatejšem g. Manojlu, Misliocu i inim). Šta da radimo mi, koji se ne odričemo zaveta naših starih? Kojim putem da krenemo mi, koji se grozimo i same pomisli na uniju: u katakombe (gde su), u zilote (ko su), u Ruse (čiji su)- kuda, gde, kako?
Ja bih rekao da treba strpljivo čekati ako bude Božija volja da se nešto promeni promeniće se, ako ne onda po dopuštenju Božijem SPC će se ujediniti sa Rimom.(Čitaj prikloniti papi). Iako smo svedoci u poslednje vreme mnogih anomalija koje se javaju u SPC, još nije vreme za katakombe, zilote još gore, ili Rusiju nepotrebno. Sve dok SPC jeste nevesta Hristova ne treba pomišljati o odlaženju iz nje. S obzirom da znamo već po nastojanju najvećeg dela klira SPC da se zbliži sa Rimom, da je krajnja granica unija sa Rimom koja ne sme da se pređe, to je jedino vredno odvajanja od SPC, jer ako SPC uđe u uniju to će biti definitivno kraj. Tada je bolje ne ići više u takvu crkvu nego moliti se Bogu kući. Možda se formira neka Srpska Zagranična Crkva što neće biti loše. Masovni progon i odlazak u katakombe je zabluda, a Rusija ništa toliko značajano nego recimo Gruzija, Rumunija...kao da se i tamo ne može desiti ovo što se dešava kod nas.
Ako vladike prihvate uniju sa Vatikanom, za par decenija naši potomci će biti hrvati. Unija je prva faza u prihvatanju katoličanstva. Šta ćemo onda sa mučenicima Jasenovačkim, sa Vladikom Platonom Banjalučkim, sa vladikom Petrom Zimonjićem, sa svim stradalim od ustaškog noža koji su pribrojani Saboru Svetih? Šta ćemo sa pokojnim Patrijarhom Pavlom? hoćemo li biti dostojni njegove molitve pred Prestolom Svevišnjeg.
Gospod nam je pokazao da se na naš narod izlila Njegova Milost u vreme sveopšteg svetskog juriša na Srbe, darujući nam Svetog Patrijarha.
Ako je Sveti Vladika Nikolaj bio u Dahauu zajedno sa Patrijarhom Gavrilom Dožićem, hoćemo li mi kao duhovni potomci odbiti takvu žrtvu?
Pravedni Jov je svojoj ženi rekao:''Dobra primasmo iz ruke Gospodnje, a zla zar nećemo?
Kako bi rekao naš seoski paroh:''Pazite šta radite, blagoslov Gospodnji se teško stiče, a lako gubi.''